 |
 | Навигација |
 | УСТАВНИ СУД БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
Реиса Џ.Чаушевића 6 71000 Сарајево Босна и Херцеговина
tel: (033)
251-226 fax: (033) 561-134 e-mail: info@ustavnisud.ba
Пријем странака - од 10:00 до 12:00 |
|
 |
 | |
 |
 |  |
Јово Росић
(1942-2006)
судија Уставног суда БиХ
27. новембра 2006. године изненада је преминуо Јово Росић, истакнути правник и судија Уставног суда Босне и Херцеговине. Иза ове штуре и тужне вијести, коју су објавила скоро сва средства јавног инфморисања у Босни и Херцеговини, крије се живот испуњен стваралачком енергијом, тихом упорношћу и великим стрпљењем. Цијелом својом запаженом активношћу, његов лик израња из оног заноса часних носилаца судијске функције, чији су се кадрови храбро упустили, упркос неријетко тешкоћама и неразумијевању, у битку за заштиту људских права и слобода, утврђених права и интереса правних субјеката и законитост. Као судија од каријере, Јово Росић се часно прикључио њиховом друштву, а његово дјело ће ускоро бити праведније и тачније оцијењено, јер се везује за непролазне и надмоћне вриједности судијске функције. Његов рад су неизмјерно поштовали и цијенили и његове колеге судије Уставног суда Босне и Херцеговине и службеници тог суда, који се никако не могу помирити са неумитном реалношћу да га више нема жива међу нама.
Јово Росић је био изузетно вриједан, самопријегоран и упоран, изазивајући поштовање колега и пријатеља. Од самог свог доласка у Уставни суд Босне и Херцеговине па све до задње сједнице увијек је имао изузетно одговоран и професионалан приступ сваком случају који је рјешаван. Једноставно, то је био његов стандард који је он пренио и на друге колеге и цијели Секретаријат.
Теоријско знање зналачки је користио у свакодневном раду. Дјеловао је савршено, као да су спољашње околности само још више доприносиле његовој концентрацији и стабилности. Било је фасцинантно слушати га како успијева разријешити и најкомликованије и најзамршеније правне проблеме.
Право и правда били су животни и професионални мото Јове Росића. Кроз свој живот, не штедеће себе, иако њежног и крхког здравља, био је увијек међу првима да својим моралним ставовима помогне, ријеши и посавјетује. За то је увијек имао времена и спремности. Никога није одбио. Његова стручна мишљења била су разложна, утемељена и логична и зато се до њих увијек држало. На улогу и личност судије Јово Росић се гледао са посебном пажњом, залажући се за максималну самосталност и креативност судије у рјешавању правних спорова. Кад год је могао, давао је подстицај колегама за храбро и самостално заузимање властитог става. Страна му је била свака импровизација и површност.
Смрћу Јова Росића његова дивна породица је остала без узорног супруга, оца, дједе, брата, стрица и ујака. Све их је волио и сви су га вољели. Друштво је изгубило врсног стручњака, а ми његови пријатељи, колеге и познаници - друга и сарадника изузетних особина, због чега ће свима остати у трајној успомени.
Свима нама који смо с њим друговали и радили, за утјеху остаје истина да смо се креатали у друштву човјека и пријатеља у пуном значењу тих ријечи. Јер, Јово је живио кратко, али часно. Тугу је чувао за себе, а радост дијелио са другима. Отишао је из наше средине тихо као што је и живио. Остали су многи недосањани снови, али и вриједна остварења.
|
|
|  |
 |
|
 |
 |
|
 |